Glittery matters of love

***s e q u i n s***

Dan je upravo takav, posvećen šljokicama...i jurnjavi za prigodnom ''odeždom'' za jednu svečanost.
Budući da je reč o svečanosti koja je vezana za ljubav podjednako kao i za modu (koja je u srži dotične, čak i kad se trude da taj element prilagode sebi a ne opštem trendu) šljokice su kao trade mark.
Štaviše... šteta što nemam vremena da ubacim i deo o haljini iz Quiz-a koja nije kupljena, avaj...

Tumaranje po Zari donelo plodove u vidu  
sequinned blazer with tuxedo collar
koji pomalo nesrećno izgleda na ovoj slici ali je uzivo izazvao simbolično rojenje na mestu gde sam ga i sama opazila...Svetlucao je decentno, kao bioluminiscencija ali bez onog avatarskog fluorescentnog fazona :)))


Svetlucao je kao iluzija
jer on je ipak samo jedan blejzer, kolika mu je realna moć? ;)


Pesmica za laku noć i bežim...sutra je radni dan...

Iluzija je ljupki paravan
iza kog dama na sebe stavlja svilu i šarm

a ratnik svoj oklop i mač

oboje spremni da se suoče sa svetom

Kažu da mač ne seče svilu

ali ja verujem da ne može da naudi svilenoj reči

jer glas i reč svojom snagom mogu da menjaju stvarnost

da se uvijaju oko nje kao usijani bič

ili se obrušavaju na nju

kao more iznenada iskrslo nad pustinjom

So I begin...

...sa pesmom :) I to mojom... a ja inače ne padam na poeziju. Više volim prozu.

Enivejz, imam tih nekoliko nazovi pesama, jer ja ih više doživljavam kao igru reči i specifične ideje koja su se obrušile iz vedra (a nekad i tmurna) neba na mene ;) Neke od njih se skrivaju po netu... Mislim da im dugujem lepši dom od arhive nekog foruma, ili myspace-a gde se gube u moru jarkih html obrazaca kojima tetoviramo profile :) 
Želim da ih ponudim opet :) i još neke misli, i možda neki crtež, skicu...onako, kad i kako mi se obruši inspiracija ;)  


Bloger u suštini uvek priča sam sa sobom, u prisustvu svedoka!

 

Šetajuci gradom

opazio sam lepu ženu

u letnjoj lepršavoj

haljini otvorenih ledja

Dodirujući odsutsno

svoja usta

gledala je izlog

a ja njena divna  

preplanula ledja

Približavajući se

lagano 

kao da prolazim kolima

izmedju prolaznika

opazih

tik ispod ležerne guste pundje

i para krupnih antičkih naušnica

kako se ka vratu

spušta

pojas posvetlelih

kratkih dlaka

kose

čudno odskačući

od preplanule kože

Taj mali greben,

koji je Sunce tako predano ljubilo

poželeh 

da taknem,

spustim dlan

na to čudesno mesto

i osetim da li je 

žena

ili

ridje ždrebe

dokasalo iz neznane bajke

i iluzija što lebde u jari

nad asfaltom

Ova pesma je nastala zbog svih onih letnjih dana u gradu, kada sam možda pomalo mazohistički uživala u vrelom danu, dok suknja/haljina leprša oko nogu, a ja špartam po betonu/kaldrmi, i sve oko mene sija, i ceo Beograd kao da ima zlatnu blještavu auru... :) 
Pisana je iz ugla muškarca, jer iako sam videla dotičnu gospodjicu u Knez Mihajlovoj, nešto mi se nije javila želja da išta pipam (if nejasno, pliz pročitati pesmu i biće jasnije), više me je tlačila pomisao na njenu duboku preplanulost gde su se sami nametali tagovi: fancy, grčko ostrvo, vip ležaljka, ulje od kokosa SPF -5 ( i slovima, minus pet), someday melanom brrrrrrr



A opet, i pored opasnosti
svi nekako volimo tu letnju čokoladnu toplinu kože ;)
Leto je na zalasku, a već mi nedostaje...