So I begin...

...sa pesmom :) I to mojom... a ja inače ne padam na poeziju. Više volim prozu.

Enivejz, imam tih nekoliko nazovi pesama, jer ja ih više doživljavam kao igru reči i specifične ideje koja su se obrušile iz vedra (a nekad i tmurna) neba na mene ;) Neke od njih se skrivaju po netu... Mislim da im dugujem lepši dom od arhive nekog foruma, ili myspace-a gde se gube u moru jarkih html obrazaca kojima tetoviramo profile :) 
Želim da ih ponudim opet :) i još neke misli, i možda neki crtež, skicu...onako, kad i kako mi se obruši inspiracija ;)  


Bloger u suštini uvek priča sam sa sobom, u prisustvu svedoka!

 

Šetajuci gradom

opazio sam lepu ženu

u letnjoj lepršavoj

haljini otvorenih ledja

Dodirujući odsutsno

svoja usta

gledala je izlog

a ja njena divna  

preplanula ledja

Približavajući se

lagano 

kao da prolazim kolima

izmedju prolaznika

opazih

tik ispod ležerne guste pundje

i para krupnih antičkih naušnica

kako se ka vratu

spušta

pojas posvetlelih

kratkih dlaka

kose

čudno odskačući

od preplanule kože

Taj mali greben,

koji je Sunce tako predano ljubilo

poželeh 

da taknem,

spustim dlan

na to čudesno mesto

i osetim da li je 

žena

ili

ridje ždrebe

dokasalo iz neznane bajke

i iluzija što lebde u jari

nad asfaltom

Ova pesma je nastala zbog svih onih letnjih dana u gradu, kada sam možda pomalo mazohistički uživala u vrelom danu, dok suknja/haljina leprša oko nogu, a ja špartam po betonu/kaldrmi, i sve oko mene sija, i ceo Beograd kao da ima zlatnu blještavu auru... :) 
Pisana je iz ugla muškarca, jer iako sam videla dotičnu gospodjicu u Knez Mihajlovoj, nešto mi se nije javila želja da išta pipam (if nejasno, pliz pročitati pesmu i biće jasnije), više me je tlačila pomisao na njenu duboku preplanulost gde su se sami nametali tagovi: fancy, grčko ostrvo, vip ležaljka, ulje od kokosa SPF -5 ( i slovima, minus pet), someday melanom brrrrrrr



A opet, i pored opasnosti
svi nekako volimo tu letnju čokoladnu toplinu kože ;)
Leto je na zalasku, a već mi nedostaje...